Zimsko čišćenje snega počiva na tačno podeljenim nadležnostima između države, gradova i opština, plus obavezama građana.
Propisi određuju ko održava državne puteve, lokalne ulice i trotoare ispred objekata.
Planovi zimske službe zatim uvode prioritete i standarde prohodnosti tokom padavina.
U nastavku ćemo vam predstaviti pravila i odgovornosti, sa zakonima i lokalnim odlukama koje sve to pokrivaju.
Pravilnici i planovi
Osnov čine zakoni na republičkom nivou, zatim pravilnici koji opisuju tehničke i organizacione standarde rada, pa godišnji planovi zimske službe koji pretvaraju pravila u operativan raspored.
Na kraju se sve dopunjava lokalnim odlukama, jer gradovi i opštine moraju da razrade komunalni deo posla.
Najvažniji dokumenti u tom lancu mogu da se poslože ovako:
- zakoni koji određuju podelu puteva, upravljače i opšte obaveze održavanja
- pravilnici koji tačno opisuju šta zimski radovi podrazumevaju (pluženje, posipanje, uklanjanje leda, obezbeđivanje kritičnih tačaka)
- planovi zimske službe, republički za državne puteve i lokalni za ulice u naseljima, sa prioritetima, resursima i standardima prohodnosti
- lokalne odluke o komunalnom redu koje uređuju trotoare, prilaze objektima, stepeništa i ledenice
Kada se svi ti dokumenti uključe, dobija se jasna mapa ko radi koji deo posla i kako se reaguje kad sneg krene.
Ko je nadležan za državne puteve?
Državni putevi su autoputevi, brze saobraćajnice, magistralni i regionalni pravci u kategoriji državnih puteva I i II reda.
Za njih je nadležan upravljač državne mreže, u praksi JP Putevi Srbije.
Upravljač ne mora sam da poseduje svu mehanizaciju, pa posao na terenu često obavljaju putarska preduzeća angažovana ugovorima, ali JP Putevi Srbije ostaje odgovoran za rezultat.
Nadležnost obuhvata ceo zimski ciklus:
- pripremu pre sezone: baze, so, rizla, mehanizacija, dežurstva
- stalnu pripravnost na glavnim pravcima
- intervencije tokom padavina: pluženje i posipanje po prioritetima
- praćenje stanja i vođenje evidencije radova
Zbog prioriteta, najpre se čiste autoputevi i najvažniji magistralni pravci, zatim regionalni putevi, a ostale deonice ulaze na red kada se viši prioriteti stabilizuju.
Ko je nadležan za lokalne puteve i ulice?
Lokalne puteve i ulice u naseljima održava grad ili opština. Lokalna samouprava donosi plan zimske službe, obezbeđuje novac u budžetu i određuje ko izlazi na teren.
U većim gradovima to rade javno komunalno preduzeće i privatne firme kroz javne nabavke, dok u manjim opštinama posao obično nosi lokalno komunalno preduzeće sa ograničenijim kapacitetima.
Lokalni planovi najčešće postavljaju sledeći redosled:
- glavne saobraćajnice i trase javnog prevoza
- prilazi bolnicama, školama, vrtićima i važnim javnim objektima
- sporedne ulice u naseljima
- seoski putevi i prilazi zaseocima
Zato je normalno da sporedna ulica dobije plug kasnije. Takav raspored nije znak da je ulica zaboravljena, već da je u nižoj grupi prioriteta.
Trotoari, prilazi i stepeništa: obaveze građana i firmi
Trotoari i prilazi su deo koji najčešće pravi zabunu, jer odgovornost ne pada automatski na komunalnu službu.
Osnovno pravilo u većini gradova glasi: trotoar ispred objekta čisti vlasnik ili korisnik objekta.
Ista obaveza važi za prilaze, haustore, stepeništa, prolaze kroz parcelu i sve površine koje služe za ulaz do objekta.
U praksi to znači:
- stanari zgrade čiste trotoar ispred zgrade, po dogovoru stanara ili preko upravnika
- vlasnici kuća čiste trotoar ispred ograde i prilaz do kapije
- firme čiste trotoar i prilaz ispred lokala ili poslovnog prostora
- ako je trotoar deo pešačke zone ili druge površine koju grad održava kao javnu celinu, tada čisti komunalna služba
Lokalne odluke obično propisuju i rok, recimo da čišćenje mora da se uradi u kratkom vremenu posle prestanka padavina, kao i obavezu posipanja protiv klizanja.
Kada obaveza ostane neispunjena, komunalna inspekcija može da izrekne kaznu.
Visina kazne zavisi od grada i razlikuje se za fizička lica i firme, ali logika je svuda ista: trotoar nije privatna stvar kad na njemu prolaze ljudi, pa odgovornost mora biti jasna.
Ukoliko nekim slučajem morate da održavate veću površinu čistom tokom zime, jedno od najboljih rešenja za to je raonik za sneg u kombinaciji sa robot kosilicom.
Kazne i posledice kada se obaveza ne ispuni
View this post on Instagram
Lokalne odluke o komunalnom redu predviđaju prekršaje za nečišćenje trotoara, prilaza i stepeništa, kao i za nepreduzimanje mera protiv klizanja.
U praksi, komunalna inspekcija izlazi na teren po prijavi građana ili u redovnoj kontroli, konstatuje stanje i pokreće prekršajni postupak.
Najčešći osnov za kaznu je trotoar koji nije očišćen u propisanom roku posle prestanka padavina ili nije posut materijalom koji smanjuje klizavost.
Kazne se razlikuju po gradovima i opštinama, ali obrazac je uglavnom isti:
- fizička lica dobijaju novčane kazne u rasponu od nekoliko hiljada do više desetina hiljada dinara, zavisno od težine povrede propisa i da li je prethodno izrečeno upozorenje
- pravna lica i preduzetnici plaćaju znatno više iznose, često uz posebnu kaznu za odgovorno lice u firmi
- ako je zbog nečišćenja došlo do povrede prolaznika ili materijalne štete, kazna se uvećava, a paralelno može da se pokrene i postupak za naknadu štete
Bitna posledica je i građanska odgovornost. Kada neko padne ili se povredi na neočišćenom trotoaru ispred objekta, oštećeni može da traži naknadu štete od korisnika objekta.
U takvim slučajevima sud obično gleda da li je obaveza čišćenja postojala po lokalnoj odluci, da li je rok probijen i da li postoji dokaz da je površina održavana (fotografije, svedočenja, zapisnik inspekcije).
Nadzor, prijave i odgovornost
Na državnim putevima nadzor vodi putna inspekcija, uz operativno praćenje stanja koje radi upravljač mreže preko dežurnih službi i baza.
Lokalni putevi, trotoari i javne površine u naseljima idu pod komunalnu inspekciju, koja izlazi na teren po prijavi ili u redovnoj kontroli.
Saobraćajna policija je uključena kad stanje na putu ugrožava bezbednost ili kad je potrebno privremeno ograničiti kretanje.
U praksi nadzor se oslanja na tri stvari.
- Prvo, plan zimske službe pokazuje koji je prioritet deonice i kakav standard prohodnosti važi.
- Drugo, evidencije intervencija beleže kada je mehanizacija izašla na teren, šta je rađeno i kojim materijalom je posipano.
- Treće, stanje na licu mesta i svedočenja daju sliku da li je održavanje bilo u skladu sa obavezama.
Ako dođe do nezgode zbog neočišćenog puta ili trotoara, odgovornost se utvrđuje ovim redom: proverava se ko je nadležan za tu površinu, da li je postojala obaveza održavanja u tom trenutku, pa da li je rok probijen ili je standard zanemaren.
Na trotoarima ispred objekata odgovornost najčešće ide na korisnika objekta, jer lokalne odluke to jasno propisuju.
Na državnim putevima odgovornost je na upravljaču puta ako se pokaže da plan i standardi nisu ispoštovani.
U oba slučaja oštećeni može da traži naknadu štete, a inspekcijski zapisnik i dokazi sa terena tu imaju ključnu težinu.
Zaključak
Sistem čišćenja snega u Srbiji ima jasna pravila i podeljene nadležnosti. Država održava glavne puteve kroz upravljača državne mreže, gradovi i opštine organizuju rad na lokalnim ulicama, dok trotoari i prilazi ispred objekata najvećim delom ostaju obaveza građana i firmi.
Planovi zimske službe određuju prioritete i standarde, pa zato reakcija na terenu ide redom, a ne svuda istovremeno.
Kad svako uradi svoj deo posla na vreme, zima ostaje sezonska neprijatnost umesto ozbiljnog problema.
