018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Zakon o javnom informisanju u proceduri u maju

Predlog zakona o javnom informisanju i medijima trebalo bi, prema najavama iz resornog ministarstva, u maju da se nađe u proceduri, a u stručnoj javnosti i medijskoj zajednici se pojačanim intenzitetom odvija polemika da li treba bez ikakve ograde sprovesti koncept povlačenja države iz medija. Na višečasovnom javnom slušanju koje je organizovao Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije danas su se okupili predstavnici ministarstva, koje bi u narednim danima, pre nego što zakon uputi na usvajanje, trebalo da pisanim putem odgovori na brojne primedbe na nacrt zakona, ali i brojni predstavnici medijskih kuća, strukovnih udruženja i međunarodnih organizacija.

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković je u uvodnom oraćanju istakao da je primarni cilj reforme u toj oblasti oslobađenje medija od političkih, ekonomskih i finansijskih pritisaka i ucena. „Pošto je reč o krovnom zakonu, debate su bile žive i burne i pojavile su se dve škole mišljenja – oni koji su za povlačenje države iz medija i oni koji su protiv toga“, sumirao je Petković ishod višemesečne javne polemike o ovom zakonu.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Dragan Kolarević izjavio je tim povodom Tanjugu da planirana privatizacija medija u državnom vlasništvu ne podrazumeva i povlačenje države iz medija, jer će ona i dalje brinuti o javnom interesu u medijskoj sferi.  Zakon, prema njegovim rečima, jasno precizira kako će konkursi izgledati i ko mogu biti članovi konkursne komisije, tako da će biti osigurani mehanizmi da sredstva za projekte dobijaju oni koji istinski štite interese javnosti.

Najveći kritičari radne verzije nacrta zakona koja je do sada bila u opticaju bili su predstavnici lokalnih medija, čiji su osnivači lokalne samouprave, koji su zatražili da tekst bude povučen i vraćen na sveopštu doradu.

Njihove argumente podržao je i poslanik Ujedinjenih regiona Srbije Saša Milenić koji je, poručivši da će da glasa protiv zakona, istakao da bi zabrana lokalnim samoupravama da osnivaju medije bila etatizacija društva i napad na autonomiju lokalnih samouprava, pogotovo zbog toga što evropska praksa ne isključuje mogućnost postojanja lokalnih javnih servisa.

Jedan od onih koji su osporili celishodnost nacrta zakona bio je i direktor beogradske televizije Studio B Aleksandar Timofejev, koji je najavio da će se obratiti Ustavnom sudu ukoliko zakon bude zabranio gavnom gradu da ima svoju televiziju.  „Nisam pristalica argumenta da se to mora jer je tako svuda u Evropi, budući da to nije istina. Studio B je jedna od evropskih vrednosti države i niko ne može da kaže da je studio B protiv približavanja EU“, istakao je Timofejev, koji je uveren da postoje brojne mogućnosti pored ukidanja državog finansiranja i privatizacije po principu sad i odmah.  On je odbacio i argument da se za povlačenjem države iz vlasništva u medija osigurava uređivačka nezavisnost medija od države, jer su, kako pokazuje praksa, i privatni mediji proteklih godina bili pod uticajem vlasti.

Direktorka novinske agencije Tanjug Branka Đukić, koja je, ne želeći da kometariše predložena rešenja, navela činjenice koje se najčešće prećutkuju i koje javnosti nisu poznate, a to je, na primer, da je u Evropskoj asocijaciji novinskih agencija 14 agencija – članica u državnom, a 17 u privatnom vlasništvu i da sve do jedne dobijaju novac od države za servise vesti koji su od javnog i opšteg interesa.

Suštinske primedbe na radnu verziju nacrta zakona imali su i poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, koji su izrazili bojazan da će njegovim usvajanjem biti ugrožena prava nacionalnih manjina na informisanje na maternjim jezicima.

Brojne primedbe izneli su i predstavnici Koalicije zaposlenih u medijima (ZUM), koji smatraju da je povlačenje zakona nužno zbog činjenice da je u samoj radnoj grupi bilo sukoba interesa i zato što u njen rad nisu bile uključne sve relevantne strukovne organizacije i udruženja.

U ovom trenutku vrlo je izvesno da ti rokovi neće biti mogući barem u slučaju dva najveća radiodifuzna javna servisa. „Što se tiče budžetskog finansiranja RTS i RTV, to će biti privremeno na rok od tri godine, a posle će se tražiti model trajnog finansiranja“, bio je decidan pomoćnik ministra Kolarević.  On je, inače, najavio i da će tokom sledeće nedelje verovatno biti završena i prva verzija teksta zakona o elektronskim medijima, koji bi, po završetku javne rasprave, takođe u maju trebalo da se nađe u proceduri.(Tanjug)

Povezane vesti

  • Nislija 100%

    dragi moji sugradjani, ako nas i sada prevedu zedne preko vode uz pomoc neke „FINTE“, smatrajte da ce i u narednih 70 godina Nis i cela juzna Srbija ostati beogradska provincija-kolonija !!! Dragi nasi Narodni poslanici iz JUGO-ISTOCNE SRBIJE, prilikom izglasavanja ovakvog NAKARADNOG zakona o javnom informisanju- za govornicom RACUNAMO NA VASU HRABROST I ODLUCNOST !