018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Zabrana skupa – kršenje slobode okupljanja

Od:
Komentari: isključeni

BEOGRAD – Pojedini nevladine organizacije, udruženja građana i politicke stranke osudile su danas zabranu skupa „Sedam hiljada“ navodeći da je to kršenje slobode okupljanja i tražeći da se bezbednosna procena, na osnovu koje je skup zabranjen, objavi bez odlaganja, a oni koji su planirali napad uhapse.
Udruženje građana Parada Ponosa Beograd osudilo je danas zabranu skupa solidarnosti sa žrtvama srebreničkog stradanja zatraživši da, ukoliko postoje dokazi, policija uhapsi sve pojedince koji su planirali napade na skup „Sedam hiljada“ i tako dokaže doslednost u borbi protiv nasilja.
Iz tog udruženja navode da, kao i u slučajevima zabrane Parade Ponosa prethodnih godina, od Tužilaštva i sudova očekuju brze postupke i adekvatne presude.
„Kao i u slučaju zabrana održavanja Parade ponosa, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije koristi bezbednosne procene da selektivno zabranjuje skupove i krši slobodu na mirno okupljanje, koje je osnovno pravo svakog građanina Srbije garantovano Ustavom i međunarodnim dokumentima koje je država ratifikovala“, navodi se u saopštenju tog udruženja.
Navodeći da veruju da Srbija ako želi da krene napred, mora biti u stanju da pogleda nazad, suoči se sa prošlošću i iskaže solidarnost sa žrtvama zločina koji su navodno počinjeni u njeno ime, iz udruženja ocenjuju da to ne može i neće biti postignuto zabranom skupa Sedam hiljada.
U saopštenju se podseća da je sloboda okupljanja garantovana članom 11. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je Srbija ratifikovala 2003. godine te da je upravo zbog kršenja tog člana u slučajevima zabrana Beograd Prajda, UG Parada Ponosa podnela pritužbe Evropskom sudu za ljudska prava, a u dva slučaja je Ustavni Sud Srbije proglasio odluke MUP-a protivustavnim.
Kako je navedeno, prema međunarodnim standardima, skupovi se ne mogu zabranjivati zbog pretnji, navodnih bezbednosnih rizika ili zbog toga što ne postoji većinska podrška, već država takve skupove mora adekvatno obezbediti.
Civil Rights Defenders, takođe, je osudio zabranu održavanja skupa „Sedam hiljada“ ocenjujući da odluka koju je donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova predstavlja kršenje člana 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima i dokaz da institucije Srbije nemaju volje da se suoče sa ekstremističkim grupama, niti da doprinesu pomirenju u regionu.
Oni su zatražili od MUP-a da bezbednosnu procenu, na osnovu koje je skup zabranjen, objavi bez odlaganja.
„Zahtevamo i privođenje svih pojedinaca za koje postoje dokazi da su planirali napade na učesnike skupa“, navodi se u saopštenju.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović smatra da je zabrana odavanja počasti i povlačenje pred najopskurnijim delom političkog i parapolitičkog spektra u Srbiji bolan pokazatelj stanja u kojem se nalazi društvo, mera slabosti i dezorjentisanosti države i nedopustiv udar ne samo na osnovno ljudsko pravo okupljanja i izražavanja nego i na pokušaj da budemo pristojno društvo, sposobno da pokaže empatiju prema žrtvama rata i da se konačno odredi prema bliskoj ratnoj prošlosti koja je unesrećila nas i sve oko nas.
„Svaki put kada smo se povlačili pred primitivizmom, šovinizmom i neofašizmom, svaki put kada smo odlagali ono što je neophodno da se uradi da bi smo postali zdravo i moderno društvo, plaćali smo veliku cenu, tonuli sve dublje ekonomski, politički i na svaki drugi način“, rekao je u pisanoj izjavi Jovanović.
On je u saopštenju ocenio da će „naš put ka Evropi ostati samo prazna ljuštura u kojoj niko neće moći da prepozna svoj interes sve dok se ne suočimo sa najcrnjim političkim i društvenim talogom koji nas decenijama uništava“.
I Socijaldemokratska unija smatra da zabrana svih okupljanja prijavljenih za sutra predstavlja „nedopustivo stavljanje u istu ravan skupova organizacija koje slave zločin u Srebrenici i prete nasiljem i mirnih građana koji žele da odaju počast žrtvama masakra“.
„Smatramo da država mora da stvori institucionalne okvire za borbu protiv ekstremnih grupa koje će 11. jula slaviti zločine inspirisane politikom koja je devedesetih godina bila diktirana iz Beograda. U skladu sa tim, Socijaldemokratska unija će, na osnovu dosadašnjih presuda međunarodnih sudova, pokrenuti inicijativu za donošenje Zakona o zabrani negiranja genocida u Srebrenici“, navedeno je u saopštenju.
Zabranu skupova zakazanih ispred republičkog parlameta osudio je i Libertarijanski klub Libek ocenjujući da je pravo svih građana da na javnom mestu, a posebno ispred institucije u kojoj njihovi predstavnici donose odluke, mirno iskažu svoje stavove, uključujući odavanje pošte žrtvama razornih ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
„Kao i više puta do sada, nadležni organi su svojom odlukom kaznili mirne građane ukidanjem mogućnosti da miran skup održe, umesto da reaguju na prve pretnje ekstremističkih grupacija, njihove autore sankcionišu, a sam skup obezbede uobičajenim merama koje dokazano funkcionišu“, navodi se u saopštenju Libek-a u kome smatraju da je policija dokazala da može da zaštiti i najrizičniji skup ukoliko za to postoji politička volja.
Akcija solidarnosti sa žrtvama srebreničkog genocida je pokrenuo novinar novinar Dušan Mašić povodom dvadesete godišnjice zločina u Srebrenici, a podržalo ju je više organizacija civilnog društva iz Srbije.
„Ovo je tragično, pokazuje gde smo i mislim da je ovo najgora poruka koju je Srbija mogla da uputi svetu u ovom trenutku“, rekao je Mašić za B92.
Navodeći da je čitava inicijativa pokrenuta da se pokaže da smo danas drugačiji nego što smo bili 1995. godine, on je istakao da je odluka MUP-a o zabrani skupa duboko razočaravajuća za organizatore.
„Nažalost, stvari očigledno idu unazad, imate tu suludu situaciju da će premijer sutra otići u Poočare da bi odao počast i poštu poginulima a da se u isto vreme ne dozvoljava ljudima u Beogradu da to isto urade“, rekao je Mašić dodajući da je skup sutra mogao da bude slika iz Beograda , a ne suveniri sa likom (Ratka) Mladića.

Tanjug 10 Jul 2015 17:32
Foto Tanjug, N. Milošević (ilustracija)