018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Svaki 12. građanin Srbije boluje od astme

Od:
Komentari: isključeni

BEOGRAD – Svaki 12. građanin Srbije boluje od astme, ali je kvalitetan život pacijenata moguć uz redovno i pravilno uzimanje terapije, poručili su danas lekari Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, uoči Svetskog dana astme, koji se ove godine obeležava 5. maja.

Povodom Svetskog dana astme, koji se svake godine obeležava prvog utorka u maju, Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu organizovaće nekoliko manifestacija, rečeno je na konferenciji za novinare u Tanjugovom pres centru.

U nedelju, 3. maja, od 11 do 14 sati, na Adi Ciganliji, kod odbojkaških terena na pesku, biće organizovana akcija „Imam astmu – astma nema mene“, tokom koje će lekari, sestre i fizioterapeuti davati savete i odgovarati na pitanja građana, koji će moći da urade i kontrolu plućnih funkcija uz pomoć mobilnih spirometara.

Direktorka Zavoda Ljiljana Timotijević rekla je da će Svetski dan astme biti obeležen na platou ispred Opštine Zvezdara od 12 do 14 sati, dok će uveče biti održana tribina na tu temu.

Timotijević je navela da svi pacijenti, i deca i odrasli, mogu da dođu u Zavod bez uputa lekara i zakazivanja, a kako je navela, kadrovi i oprema te institucije su spremni i sposobni da zbrinu sve pacijente.
„Sve pacijente kojima se postavi dijagnoza astme prosleđujemo u školu astme u kojoj im je na raspolaganju naš stručni tim“, navela je Timotijević.

Ističući znacaj uzimanja adekvatne i redovne terapije, načelnik Odeljenja za pulmološke intervencije i terapiju, kardiologiju i rehabilitaciju u Zavodu Dejan Žujović naveo je da većina pacijenata bolest leči lekovima za brzo otklanjanje tegoba, koji ne leče bolest, već samo uklanjaju simptome.
„Jedino sa redovnom upotrebom terapije pacijenti mogu da žive normalan život“, naveo je Žujović ističući da, prema nekim podacima, prosečno pacijenti u Srbiji potroše 2,5 inhalatora godišnje što je malo.

Prema njegovim rečima, ne postoji zvanični registar pacijenata koji boluju od astme, pa ne postoje ni potpuno pouzdani statistički podaci, ali se barata sa podatkom od oko sedam odsto prevalence astme u ukupnoj populaciji.
„Pošto Srbija ima oko 7,2 miliona stanovnika, možemo da pretpostavimo da u našem društvu postoji više od 400.000 osoba koje imaju ovu dijagnozu“, naveo je Žujović.

On je takođe istakao da na 100.000 pacijenata godišnje, njih 3,64 umre od astme.

Istakao je i da Srbija, po podacima iz 2013. godine, deli neslavno mesto sa Albanijom, Kirgistanom, Azerbejdžanom i Uzbekistanom kada je reč o stopi mortaliteta od astme.

Pacijentima u Srbiji je, dodao je, dostupna najsavremenija pulmološka terapija, ali je jedan od problema što oni participiraju u ceni leka, koja za „dobar deo njih može da bude veliko finansijsko opterećenje“.

Međutim, naglasio je Žujović, ne mora svaka terapija da bude skupa jer u današnje vreme pacijenti za malo novca mogu veoma kvalitetno da se leče.

Načelnica Odeljenja za plućne bolesti i tuberkulozu dece i omladine u Zavodu Lidija Sagić navela je da se astma javlja kao najčešća hronična bolest u detinjstvu i da prvi put može da se pojavi u bilo kom uzrastu.

Najvažnije u radu sa decom i dečijom astmom je, podvukla je, saradnja sa roditeljima, a dodala je i da su lekovi koji se koriste u Srbiji kvalitetni i besplatni na recept.

Direktor poslovne jedinice za respiratorne bolesti kompanije AstraZeneca Aleksandar Tripković najavio je da će ta farmaceutska kuća do kraja godine stručnoj javnosti distribuirati srpski prevod smernica za terapiju astme zasnovanim na najnovijim istraživanjima, koje izdaje Globalna inicijativa za astmu (GINA).

Prema njegovim rečima, važno je da pacijenti i stručna javnost budu edukovani o novim terapijama i pravilnom korišćenju lekova kojima se astma drži pod kontrolom.

Prema podacima SZO, od astme u svetu boluje oko 250 miliona ljudi. Astma može da se javi u bilo kom dobu, a redovnim, dugoročnim uzimanjem adekvatne terapije, uz poštovanja preporuka lekara, oboleli mogu da vode uspešan i kvalitetan život.

Simptomi astme su kratak, plitak dah i osećaj gušenja, stezanje u grudima, problemi sa spavanjem izazvani kratkim dahom, kašljem i zviždanjem, zviždanje u grudima prilikom izdaha i napadi kašlja ili zviždanja koji se pogoršavaju kao posledica respiratornih virusa.

Tanjug 29.04.2015 13:07
Foto Tanjug, S. Radovanović