018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Situacija na Beogradskoj berzi 10 puta lošija nego 2007.

Od:
Komentari: isključeni

BEOGRAD – Razvoj tržišta kapitala je važan za razvoj tržišne privrede, ali je situacija na Beogradskoj berzi danas deset puta lošija u odnosu na 2007. godinu i velika je šteta što domaće kompanije ne prikupljaju kapital prodajom akcija, umesto zaduživanjem kod banaka, ocenili su danas učesnici konferencije o razvoju berze.
Dnevni promet berze danas je u najboljem slučaju 200.000 evra, a za celu 2007. je iznosio dve milijarde evra, rekao je direktor Beogradske berze Siniša Krneta, ocenjujući da je berzansko trzište u Srbiji veoma plitko.
Beogradska berza se razvijala na bazi zakona pre 2000. godine i procesa privatizacije, rekao je Krneta i dodao da je u tom periodu do danas sa berze nestalo „sijaset blu čipova“, (najkvalitetnije akcije kompanija, kojima se svakodnevno trguje).
Danas su ostale samo dve kvalitetne akcije – NIS-a i Aerodroma Beograd, primetio je on.
Govoreći o značaju tržišta kapitala, Krneta je rekao da Srbija može da napreduje na listi Svetskog ekonomskog foruma po konkurentnosti i razvoju infrastrukture, ali finansijsko tržište, koje je sve nerazvijenije, biće balast je koji će te postignute rezultate umanjiti i obezvrediti.
Specijalni savetnk u Ministarstvu privrede Dušan Korunoski ocenio je da je u Srbiji vlada veliki otpor prema reformama i dodao da je Ministarstvo svesno da postoje problemi koji vladaju i u finansijskom tržištu.
Razvoj finansijskog tržišta je važan za razvoj privrede i to je ugrađeno u Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća, kazao je on.
Korunoski je naveo da je Srbija na rang listi Svetskog ekonomskog foruma na 138. mestu od 140 zemalja po kriterijumu zaštite interesa malih akcionara i to je onoi što treba sistemski urediti, naveo je Korunoski.
Menadžer projekta u Wise Brokeru Nenad Gujaničić rekao je da problem razvoja berze može rešiti na dva načina – da država proda sva javna preduzeća i da se ta javna preduzeća pojave na bezi, ocenjujući da je prodaja svih javnih preduzeća malo verovatna.
Gujaničić je primetio da na Beogradskoj berzi nije realizovana ni jedna inicijalna javna ponuda, a prilika je bila kada je Telekom Srbije kupio telekomunikacionu kompaniju u Republici Srpskoj i tada je mogla na taj način da prikupi kapital za tu kupovinu, umesto što je uzela kredit od konzorcijuma banaka.
U Srbiji je država većinski vlasnik Beogradske berze i pojavljuje se kao regulator tržišta preko Komisije za hartrije od vrednosti.
Prednost prodaje javnih preduzeća je što bi ona na berzi mogla da se kotiraju i da prodakoj akcina prikupljaju sredstva za razvoj i poslovanje, objasnio je Gujaničić.
Ekonomista Milan Kovačević je ocenio da u privredi vlada opšta netransparetnost, imajući u vidu da neka preduzeća još nisu objavila poslovne rezultate za 2014. godinu.
Kovačević je, komentarišući finansijski izveštaj Telekoma Srbije u 2014. godini, predočio da je ta kompanija smanjila poslovni prihod i povećala dug i potpuno je jasno da ga je odavno trebalo privatizovati.
On je dodao da nije siguran da će Telekom biti prodat na pravi način.
Na berzi ima 4,8 miliona malih akcionara, zahvaljujući deobi besplatnim akcija, a njihova prava nisu zaštićena, što je apsurd, primetio je Kovačević.
Prema njegovim rečima, Beogardska berza bi trebalo da pojednostavi procedure za trgovine, a Komisija za hartije od vrednosti da ojača svoj integritet.
Bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac skrenuo je pažnju da je tržišna privreda nezamisliva bez prisustva berze i bez slobodnog protoka kapitala, na čemu počvaju sve razvijene zemlje Zapada.

Tanjug 13 Oktobar 2015 12:55
Foto Tanjug, S. Radovanović (ilustracija)