018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Oprezni Abas, posle deset godina izazvao Izrael

Od:
Komentari: isključeni

TEL AVIV – Ni posle decenije vlasti palestinskog predsednika Mahmuda Abasa nema dogovora o palestinskoj državnosti, pojasom Gaze rukovodi rivalski Hamas, dok Abasa neki optužuju da se ponizno brine o bezbednosnim potrebama Izraela na drugoj palestinskoj teritoriji, Zapadnoj obali, piše Asošiejted pres.
Međutim, samo nekoliko nedelja pre desetogodišnjice, inače, oprezni Abas je štošta izmenio, odlučivši se za učlanjenje u Međunarodni krivični sud.
AP navodi da bi ta dramatična odluka mogla da otvori put tužbama protiv Izraela za ratne zločine i smatra se poslednjim trzajem Abasove strategije.
Učlanjenje u sud je zapravo deo šire strategije od koje Palestinci očekuju da dovede do međunarodnog pritiska na Izrael i poboljša njihovu poziciju u budućim pregovorima. Oni kažu da je to odraz nezdovoljstva zbog pregovora vođenih s prekidima čitave dve decenije, uz posredovanje SAD.
Izrael s druge strane optužuje Abasa da pokušava da zameni pregovarački sto kampanjom za delegitimizaciju jevrejske države.
Abasov potez nosi mnoge rizike, ali palestinski zvaničnici smatraju da je morao da deluje. Njegovi bliski saradnici objašnjavaju da je bio pod jakim pritiskom kod kuće da izazove Izrael nakon letošnjeg sedmonedeljnog rata u Pojasu Gaze protiv Hamasa.
Skoro 2.200 Palestinaca ubijeno je u tom ratu, uglavnom civila, dok je na izraelskoj strani ubijeno 73 ljudi, najviše vojnika.
„Imao je izbor da li da sluša narod, rukovodstvo i savetnike ili da se dalje izoluje“, prokomentarisala je Hanan Ašravi, zvaničnik Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Odgovor Izraela na palestinska nastojanja da uđu u sud sa sedištem u Hagu bio je brz. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu zaustavio je mesečni transfer od preko 120 miliona dolara prihoda od poreza koje Izrael ubira u ime Palestinaca, što je nateralo Palestinsku upravu (PU) da momentalno i prekine isplatu zarada za više od 150.000 zaposlenih.
Netanijahu ne planira da uskoro obnovi transfer fondova, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Imanuel Nahšon, objasnivsi da je to „način da se izrazi duboko nezadovoljstvo koracima koje Palestinci odnedavno preduzimaju“.
PU je osnovana na osnovu mirovnih sporazuma iz 1990-tih, kao oslonac za palestinsku nezavisnost. Pregovori o konačnom sporazumu o miru doživeli su krah u aprilu prošle godine.
PU i dalje kontroliše 38 procenata Zapadne obale, ali na drugoj palestinskoj teritoriji Pojasu Gaze, dominira Hamas, iako je početkom juna formirana vlada nacionalnog jedinstva, na osnovu dogovora o pomirenju Abasovog Fataha i hamasovaca.
U slučaju da se PU raspusti zbog finansijske krize, Izrael će, kao okupaciona sila, biti ponovo odgovoran za obezbeđenje usluga Palestincima, što skupo staje.
Izrael će takođe izgubiti saradnju s Abasovim bezbednosnim snagama, koja je doprinela da se spreče napadi ekstremista.
Analitičar Natan Tral veruje da Izrael želi da PU preživi i neće se Abasu suviše ostsro svetiti.
Abas je to navodno imao u vidu kada se odlučio za učlanjenje u MKS. On nije nagovestio da planira da se povuče i mada je prvobitno izabran na četiri godine ostao je na funkciji, jer je u Gazi formirana rivalska palestinska vlada i nije bilo novih izbora.
Abas se nije starao o nasledniku, već se umesto toga obračunavao s potencijalnim konkurentima. Tral navodi da palestinski lider nije igrao na poslednju kartu protiv Netanijahua, odnosno nije okončao bezbednosnu saradnju, a da je to učinio PU bi propala.
U ovom trenutku svaka akcija palestinske vlade zahteva dozvolu Izraela od Abasovog putovanja u i sa Zapadne obali i slanja palestinskih policajaca iz jednog grada u drugi.
Prevremeni izbori u Izraelu zakazani su za 17. mart i Netanijahu očekuje da četvrti put bude premijer.
On odbija da osnova za pregovore budu granice pre rata 1967. godine, kada je Izrael osvojio Zapadnu obalu, Pojas Gaze i istočni Jerusalim i nastavio je da širi jevrejska naselja na Zapadnoj obali za šest godina koliko je zaredom na vlasti. Ako on bude ponovo premijer, Abas će po svoj prilici pojačati kampanju za veće priznanje palestinske države.
Generalna skupština UN priznala je tu državu novembra 2012. godine i Palestinci su od entiteta posmatrača dobili status države nečlanice u svetskom telu.
Izraelski kritičari kažu da Abas deli odgovornost za neuspeh pregovora, posebno što nije prihvatio ponudu iz 2008. godine, tadašnjeg izraelskog premijera Ehuda Olmerta, za državu u Gazi, na 95 procenata Zapadne obale i delovima Jerusalima.
Palestinci, međutim, tvrde da nije bilo dogovora o detaljima u to vreme. Od tada nije bilo suštinskih pregovora i Palestinci sada kažu da je vreme za izmene.
„Spremni smo da pregovaramo, ali na drugačiji način, na međunarodnoj konferenciji ili kroz kolektivni proces“, rekao je palestinski ambasador u UN Rijad Mansur.
Abas će sutra, na desetu godišnjicu polaganja zakletve za predsednika, biti u Kairu, gde će apelovati na Arapsku ligu da da obećanih 100 miliona dolara koliko mu nedostaje u budžetu zbog izraelskih sankcija.
Tanjug 14.01.2015 14:44
AP podseća da su arapske zemlje ranije svoja obećanja kršile.

AP Photo/ Xinhua, Išam Rimawi, Pool