018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Od 1991. svaki drugi zakon usvojen po hitnom postupku

Od:
Komentari: isključeni

BEOGRAD – Skupština Srbije je od 1991. godine do danas svaki drugi zakon usvajala po hitnom postupku, a samo u 2014. po hitnoj proceduri doneto je 72 odsto ukupnog broja usvojenih akata, rečeno je na konferenciji „Ka boljim zakonima – Unapređenje zakonodavne procedure kroz bolje formulisanje procedure za hitan postupak“.
Na skupu na kome je predstavljeno istraživanje Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i grupe za razvojnu inicijativu SeConS, rečeno je da donošenje zakona po hitnoj proceduri ograničava mogućnost za skupštinsku raspravu.
To se, kako je navela Vukosava Crnjanski iz organizacije CRTA, pominje i u poslednjih nekoliko izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.
Kako je navela, usvajanja zakona po hitnoj proceduri umanjuje demokratski potencijal parlamenta, a tako doneti zakoni se usvajaju sa različitim nedostacima pa se dešava da se često predlažu njihove izmene.
Predstavljajući rezultate istraživanja, Ksenija Rakić iz SeConS-a navela je da predlagač zakona daje nejasna obrazloženja zašto zakon treba doneti po hitnom postupku jer za to ne navodi konkretne razloge, a nema ni kvalitetne rasprave na skupštinskim odborima o zakonima koji ulaze u proceduru po hitnom postupku.
Navodeći da je u poslednjih godinu dana svaki osmi zakon menjan po hitnoj proceduri, Rakić kaže da su se od 2011. do 2014. godine najviše po hitnom postupku usvajale izmene zakona, zatim potvrđivanje sporazuma, a da je u tom periodu po hitnoj proceduri usvojeno 19 odsto novih zakona od ukupnog broja usvojenih akata.
Zakon upućen po hitnoj proceduri, navela je Rakić, prosečno je bio 27 dana u skupštinskoj proceduri pre stavljanja na dnevni red parlamenta, a kao najčešći razlog predlagača zakona za hitan postupak navodi se kontrola javnih finansija.
Rakić kaže da je za unapređenje procedure usvajanja zakona po hitnom postupku potrebna konkretizacija obrazloženja zašto zakon treba doneti po hitnoj proceduri, dostavljanje godišnjeg plana Vlade parlamentu, kao i proaktivniji stav skupštinskog Kolegijuma o tome šta treba da se nađe na dnevnom redu po hitnom postupku.
Šef poslaničke grupe opozicione Socijaldemokratske stranke Marko Đurišcih rekao je da iz višegodišnjeg iskustva u parlamentu zaključuje da se često zloupotrebljava procedura za donošenje zakona po hitnom postupku, ali da je to samo simptom jer je u stvari problem potreba i namera izvršne vlasti da dominira nad parlamentom.
Problem usvajanja velikog broja zakona po hitnom postupku, ocenio je Đurišić, može biti rešen doslednom primenom Poslovnika o radu parlamenta i zakona, navodeći da je potrebno promeniti proceduru usvajanja zakona jer je arhaična i više uključiti javnost u sam proces njihovog usvajanja.
Poslanik opozicione Nove stranke Vladimir Pavićević naveo je da parlament treba da neguje pravila i procedure, a dešava se da ih u praksi drastično krši i složio se sa Đurišićem da treba dosledno primenti Poslovnik o radu što, ocenio je, vladajuća većina ne čini i time krši vladavinu prava.
Pored velikog broja zakonskih predloga koji se upućuju parlamentu po hitnom postupku, Đurišić i Pavićević su naveli i da se u poslednje dve nedelje dešava da se važni predlozni zakoni, bez obrazloženja, naprasno povlače sa dnevnog reda sednice.

Tanjug 19 Maj 2015 13:37
Foto Tanjug/M.Đoković, ilustracija