018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Nišlije potrošačku korpu zamenile kesom (VIDEO)

Komentari: isključeni

Prosečna neto zarada isplaćena u julu u Srbiji je 45.216 dinara, i u odnosu na isti mesec prošle godine nominalno je veća za 2.3 odsto, a realno 0,2 odsto – saopštio je Republički zavod za statistiku. Prosečna neto zarada u Nišu niža je za oko 10.000 dinara, a u jednoj od ovdašnjih gradskih Opština manja je i za 50 odsto od republičkog proseka.

Za razliku od prosečne republicke majske neto zarade, koja iznosila 44.184 dinara, prosečna neto zarada žitelja niške opštine Palilula, istog meseca bila je 27.810 dinara. Ovim parama, konstatuju u Udruženju potrošača “Forum”, prosečan Palilulac, kao i većina Nišlija, mogao bi kupiti samo trećinu prosečne potrošačke korpe, koja je u istom mesecu koštala skoro 66.000 dinara.

Iako je nivo zarada već izvesno vreme stabilan, a inflacija najniža u protekle dve godine, kupovna moć građana je i dalje niska. Zbog toga će, umesto potrošačke korpe, Nišlije sve više koristiti termin potrošačka kesa, jer su već ranije bili primorani da smanje račune za hranu, a naročito potrebe koje se odnose na obrazovanje i kulturu, kažu u Savezu Samostalnih sindikata Niš ističući da za izlazak iz ovog stanja postoje dve mogućnosti.

Srbija se još nalazi u začaranom krugu, jer nije stvorila ambijent za investiciono ulaganje, iako je cena radne snage i sirovina među najnižim u Evropi. Pritom Srbija je i na udaru različitih ekonomskih i političkih interesa velikih sila, što utiče na njenu geostratešku stabilnost, kažu stručnjaci sa Ekonomskog fakulteta u Nišu. Zbog toga je važna izrada socijalnih karata, kako bi država pomogla socijalno ugroženima.

Na osnovu socijalnih karata, dodaju u Samostalnom sindikatu, država ne bi trebalo da šalje izvršitelje na vrata onih koji nemaju, već na adrese onih koji imaju, a neće da plate. Pritom, kako ocenjuju, država nema pravo da šalje izvršitelje zarad namirivanja svojih potraživanja, sve dok ih ne šalje na sopstevnu adresu, kako bi namirila potraživanja radnika, kojima posle poništenih privatizacija duguje ogromne svote novca, na ime zaostalih zarada, što poput prava na rad, predstavlja osnovno ljudsko pravo.

Povezane vesti