018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Niš i Niška deklaracija – 100 godina posle

Od:
Komentari: isključeni

NIŠ – Vek od donošenja Niške deklaracije kojom je Srbija definisala svoje ratne ciljeve u Velikom ratu – ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca navršava se sutra, a biće obeležena u ponedeljak 8. decembra.
Niš je ličio na barku koja pažljivo vuče mnogo veći teret od sebe, pisao je 1914. godine o ratnoj prestonici Srbije prepunoj izbeglica, zarobljenika i ranjenika Bruno Barili, ratni izveštač italijanskog lista „Korijere dela sera“ i otac naše poznate slikarke Milene Pavlović Barili.

Njegov zapis o Nišu kao o „srpskom Bordou“ pada u dane pripreme i donošenja Niške deklaracije, koja je doneta.
Niška deklaracija doneta je 7. decembra 1914. godine u zgradi Oficirskog doma gde je zasedala Narodna skupština od jula 1914. do oktobra 1915. godine.
Zgrada je podignuta 1890. godine i bila je najpre kafana „Veliki bulevar“, da bi je 1903. godine otkupila Komanda grada i od tada nosi naziv Oficirski dom po kome je prepoznatljiva i danas iako je u njoj dugo godina bio Dom mladih, a preko leta, u vreme održavanja „Filmskih susreta“ i Festivalski centar.
Oficirski dom je 1979. godine stavljen pod zaštitu države, a avgusta 2013. godine počela je njegova obnova i uređenje sa ciljem da se dobije jedan multifunkcionalni prostor koji će čuvati sećanje na Veliki rat i u kome će se nalaziti Kongresni centar sa 300 do 350 mesta, onakav kakav nedostaje Nišu, obznanjeno je prikom početka radova.
Početak obnove Oficirskog doma ima i svoju kratku predistoriju.
Nekadašnji ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev i tadašnji gradonačelnik Smiljko Kostić potpisali su januara 2007. godine zajedničku izjavu o otvaranju Kulturnog centra Rusije u Nišu koji bi se nalazio u Oficirskom domu.
Jedan broj niških intelektualaca usprotivio se ideji da se Kultuirni centar Rusije smesti u Oficirskom domu, pa nešto zbog toga, a nešto i zbog nedostatka para ugovor je raskinut 2011. godine.
Kako je zgrada bila oronula dok se čekalo na konačno rešenje i više nego što se na prvi pogled moglo videti, radovi i završetak obnove su se rastegli, pa će 100. godišnjica od usvajanja Niške deklaracije biti obeležena u ponedeljak, 8. decembra ispred tog zdanja, a tribina posvećena tim ratnim događajima biće održana u velikoj sali Skupštine grada i pod njenim pokroviteljstvom, a u organizaciji Pravnog fakulteta, Saveza rezervnih vojnih starešina, Udruženja stvaralaca „Car Konstantin“ i Istorijskog arhiva iz Niša.
Boban Janković iz Istorijskog arhiva u Nišu, u najavi obeležavanja 100. godišnjice, kaže da se originalna dokumenta povodom Niške deklaracije nalaze u Beogradu, ali da se u Arhivu čuva celokupna štampa iz tog perioda iz koje se mogu saznati tadašnje prilike u Nišu. Ukazujući na značaj Niške deklaracije, Novica Ranđelović iz Udruženja „Car Konstantin“ podseća i da je Niška deklaracija prva velika odluka koalicione vlade Nikole Pašića formirane u Nišu i srpskih parlamentaraca koji su u njemu zasedali.
Gradonačelnik Niša Zoran Perišić rekao je Tanjugu da je objekat u završnoj fazi obnove, ali da bi za njegov konačan završetak bilo potrebno, uz učešće nadležnog ministarstva, potpisati aneks ugovora sa izvođačem.
Procenjena vrednost radova na njihovom početku iznosila je 101,7 miliona dinara, ali to za završetak očigledno neće biti dovoljno. Obnova objekta od nacionalnog značaja finansirana je iz republičkih izvora i uz učešće grada.
Čemu će služiti Oficirski dom kada radovi budu završeni još nije precizno utvrđeno, a to mesto nije poznato u istoriji samo po Niškoj deklaraciji.
U toj zgradi 6. maja 1915. godine zasedao je Jugoslovenski kongres socijalista kome su prisustvovali predstavnici iz svih krajeva zemlje, skup je otvorio Frano Supilo, a predsedavao je književnik Ivo Ćipiko.
Na kongresu je usvojena „Niška rezolucija“ u kojoj se naglašava borba svih naroda za oslobođenje i ujedinjenje i odbacuje Londonski ugovor kojim se delovi jadranske obale ustupaju Italiji.
Niški istoričar Bogomir B. Stanković, na stranicama „Niškog vesnika“, lista za negovanje tradicija i očuvanje baštine Niša, podsetio je još pre šest godina, na reakciju akademika i istoričara, člana „Mlade Bosne“, Vase Čubrilovića prilikom posete ovoj zgradi 1984. godine.
Čubrilović je tada, kada se navršavalo 70 godina od usvajanja Niške deklaracije, od Stankovića, koji je tada bio direktor Narodnog muzeja u Nišu, tražio da ta zgrada postane muzej sa postavkom „Srbija u Prvom svetskom ratu – Niš ratna prestonica“.
Čubrilović je prilikom tadašnje posete zatekao u Oficirskom domu kafanu, pa je odbijajući da uđe, rekao: „Sramota, vi u Nišu ne poštujete istoriju“, piše Stanković.
Došao je trenutak da Čubrilovićev amanet bude ispunjen, delimično ili možda u potpunosti.
Tanjug 06.12.2014 12:36
Foto skrinšot Tanjug video (arhiva)