018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Grčki parlament podržao predlog kreditora

Od:
Komentari: isključeni

ATINA – Grčki parlament podržao je rano jutros predlog zakona o hitnim merama za vođenje pregovora i zaključivanje sporazuma sa Evropskim stabilizacionim mehanizmom (ESM), javile su agencije.
Za predložene mere glasalo je 229 poslanika, 64 je bilo protiv, a šestoro uzdržano.
Vladajuća Siriza odobrila je Zakon, zahvaljujući podršci proevropskih opozicionih partija, dok je nekoliko poslanika vladajuće koalicije, uključujući donedavnog ministra finansija Janisa Varufakisa, glasalo protiv.
Podršku je dala većina vladajuće koalicije Sirize i Nezavisnih Grka, kao i opozicione Nove demokratije, PASOK-a i Reke (To Potami), dok su protiv bili Komunistička partija i desničarska Zlatna zora.
Poslanici su o dokumenu glasali pojedinačno na plenarnoj sednici skupštine.
Agencije navode i da su među onima koji su bili protiv i ministar energetike Panajotis Lafazanis iz Sirize, zamenica ministra finansija koja je podnela ostavku Nađa Valavani, i prvi zamenik ministra zdravlja Dimitris Stratulis, prvi zamenik ministra odbrane Kostas Isihos.
Protiv je glasalo oko 30 poslanika Sirize, a nekoliko se uzdržalo, navodi RIA Novosti.
Premijer Aleksis Cipras, čija se stranka zamalo pocepala tokom ovog procesa, naglasio je da se ne slaže s ovim drakonskim sporazumom ali da zemlja nije imala drugi izbor, ukoliko želi da ostane u evrozoni.
„Nećemo odustati od obećanja da se do kraja borimo za prava radnika. Nema drugog načina, osim da svi mi podelimo teret ove odgovornosti“, rekao je Cipras u parlamentu.
U međuvremenu, predsedavajući Evrogrupe Jerun Dijselblum, potvrdio je na Tviteru da će danas biti održana telefonska konferencija ministara finansija evrozone, kako bi se utvrdilo da li je Grčka usvojila sve mere koje su kreditori zahtevali za otpočinjanje pregovora o trećem paketu pomoći.
Poslanici grčkog parlamenta imali su rok do četvrtka u ponoć da se izjasne o predlogu zakona o strogim merama štednje koje međunarodni kreditori zahtevaju od Atine u zamenu za dodelu trećeg paketa pomoći.
Među merama o kojima su se grčki poslanici izjašnjavali su: podizanje poreza na dodatu vrednost (PDV), nezavisnost statističke službe, reforma penzionog sistema, jačanje finansijskog sektora, smanjenje nenaplativih zajmova i eliminisanje političkog uticaja na bankarski sektor, liberalizacija privrede, privatizacija elektrodistibucione mreže, reforma tržišta rada.

Tanjug 16 Jul 2015 01:38