018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Ekonomski samit Srbije otvoren razgovorom o poplavama

Od:
Komentari: isključeni

BEOGRAD – Radnim doručkom za predstavnike stranih kompanija i diplomatske zajednice, koji su analizirali posledice nedavnih poplava i mogućnosti da se Srbiji pomogne na najefikasniji način, danas je u Beogradu otvoren 14. ekonomski samit Republike Srbije.
Predsednik TGI grupe, koja tradicionalno organizuje ovaj samit, Simeon Tsomakos pozdravio je goste objasnivši da je prvobitna namera bila da skup bude otvoren radnim doručkom koji bi bio posvećen pitanjima ekonomskog razvoja, ali da se zbog tragičnih okolnosti od toga odustalo.
„Ideja je bila da se organizuje doručak poslovnih lidera o tome kako Srbija može brže da napreduje ka ekonomskom rastu, ali nakon poplava promenili smo originalni plan i ovde smo da razmenimo mišljenja i ideje o tome kako se najbolje može pomoći Srbiji u otklanjanju posledica poplava“, rekao je Tsomakos.
I predsednik ITM grupe Toplica Spasojević je, kao koorganizator samita, konstatovao da su poplave duboko pogodile srpsku ekonomiju i živote običnih ljudi.
„Naša vlada mora da se dobro pripremi za predstojeću donatorsku konferenciju. Verovatno će šteta biti oko dve milijarde evra, što je oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda. Dodatnih šest odsto na već oslabljenu ekonomiju je veoma teško poneti na plećima“, rekao je Spasojević.
Kako je ocenio, iako konačna procena štete još nije završena, najveću štetu je verovatno pretrpela poljoprivreda, zbog čega je upravo predstavnica vlade na radnom doručku ministarka Snežana Bogosavljević.
Ambasador Francuske Fransoa Denio je, kao jedan od koorganizatora buduće donatorske konferencije za otklanjanje posledica poplava, istakao da je važno da izveštaj o proceni štete bude što pre završen.
„Dobro je što je Marko Blagojević imenovan za koordinatora zaduženog za ovo pitanje, ali naglašavam da je BiH već završila izveštaj“, rekao je Denio, objasnivši da potreba za kvalitetnom i brzom pripremom izveštaja zapravo proističe iz potrebe za što širim učešćem na donatorskoj konferenciji.
„Važno je da konferencija ima regionalni karakter, što je na simboličnom planu veoma značajno kako bi privuklo donatore. To bi takođe dalo i bolju političku vidljivost konferenciji“, kazao je Denio.
On je naglasio da želi da donatorska konferencija bude kvantitativno uspešna, ali da ima i uspeh u kvalitativnom smislu tako što bi se izvukli i neki dalekosežni zaključi, poput zaključaka o klimatskim promenama, upravljanju vodama i upravljanju rizicima.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen poručio je da poplave ne bi smele da odlože započete reforme i da ta dva procesa moraju ići paralelno.
On je naglasio da ta banka pomaže u proceni štete i podvukao da će takođe pružiti i finansijsku podršku bilo kroz prenamenu postojećih kredita, ili kroz nove zajmove.
Predstavnici međunarodnih finansijskih organizacija su poručili da je u ovom trenutku važno da se sačeka sa procenama štete kako bi se ti podaci izneli na donatorskoj konferenciji 16. jula.
Šef Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Andreas Beikos je kazao da je EIB već poslala eksperte u Srbiju za procenu štete, a kako je rekao, ta banka će uraditi i prenamenu postojećih kredita na hitnije projekte.
„U Srbiji imamo zajam za sanaciju puteva koji smo odobrili u saradnji sa Svetskom bankom i EBRD, i to može brzo da se prebaci na hitnije projekte.Takođe, odobrili smo i kredit od 75 miliona za opštinske projekte koji moze da bude preusmeren“, rekao je Beikos.
On je dodao i da bi kredit za modernizaciju škola mogao da se preusmeri na sanaciju oštećenih škola, a da APEX zajam za mala i srednja preduzeća gde je već odobrena prva tranša od 450 miliona evra, može da se preusmeri na firme pogođene poplavama.
Direktor EBRD za Srbiju Mateo Patrone rekao je da je i ta banka spremna da uradi prenamenu već odobrenih kredita na projekte za obnovu zemlje. On je naveo da je, primera radi, EBRD spremna da relocira sredstva mahom na oporavak transportne infrastrukture, a tu, precizira, ima i zajmova odobrenih sa Svetskom bankom i Evropskom investicionom bankom.
Patrone je naglasio da u tom smislu postoji konstruktivna razmena stavova, a dodati su kaže i novi sektori za kreditiranje, pre svega oni koji su pogođeni poplavama.
„Brzo ćemo osloboditi sredstva za prenamenu. Skoro smo, na primer, razgovarali sa upravom Železnica Srbije, i deo tog zajma može da se opredeli kako bi se podržale problematične oblasti. Reč je o oko 30 miliona evra“, rekao je Patrone i dodao da je u energetskom sektoru štetu pretrpeo RTB „Kolubara“.
Prema njegovim rečima, odobreno je i 400 miliona evra za mala i srednja preduzeća (MSP).
Tim EBRD-a će nastojati da ubreza proces odobrenja novog projekta usmerenog na agrobiznis, a primarno obradu zemljišta i preradu poljoprivrednih proizvoda, rekao je Patrone.
On je podsetio da EBRD trenutno u Srbiji ima portfolio od 2,5 milijarde evra, a nedavno je usvojena i nova strategija za Srbiju.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt je rekao da je Srbija mogla da računa na mehanizme EU u poplavama i da je za nekoliko sati u susret izašlo više od 22 zemlje sa više od 600 ljudi i opremom.
„Ovaj mehanizam za hitne situacije u EU je bitan faktor, a iako Srbija nije članica tog mehanizma bila je tretirana kao da jeste“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija može da računa na 30 miliona evra siz IPA fondova za 2012.
„Vlada je tražila novac i iz budžeta IPA za 2014. i to 14 od 200 miliona evra i to su grantovi koji se ne vraćaju i koji će biti na raspolaganju“, rekao je on.
Dvodnevni samit čija je tema ove godine „Oporavak – Koračanje do rasta“ okupio je više od 400 učesnika, kojima će se obratiti prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i više ministara ekonomskih resora.
Skrinšot video Tanjug 23.06.2014 12:12