018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

DW- Grčka ili Nemačka: Ko je kome dužan?

Od:
Komentari: isključeni

BON – Novi premijer Grčke Aleksis Cipras smatra da bi grčke dugove Nemačkoj trebalo prebiti sa dugom Nemačke Grčkoj za odštetu u Drugom svetskom ratu, koji, kako smatra, dostiže nekoliko milijardi evra.
U tekstu koji je danas objavio pod naslovom „Grcka ili Nemačka:Ko je kome dužan?“, Dojče vele navodi da su ekonomski gubici iz rata i okupacije i danas razlog za svađe, jer Grčka smatra da je loše prošla na međunarodnim pregovorima o reparacijama, posle kraja nacističke diktature.
Novi premijer Cipras insistira na rešavanju tog problema i procenjuje da Nemačka Grčkoj duguje nekoliko milijardi evra, navodi se u tekstu, uz konstataciju da je Nemačka vlada uvek negirala takve tvrdnje. Ministarstvo finansija u Berlinu navodi da su Grčki zahtevi rešeni ranijim obeštećenjima.
Radi se o direktnoj ratnoj šteti zbog pljačke, ubistava i uništavanja. Na osnovu ugovora iz 1960. godine, Nemačka je žrtvama nacističkih zločina u Grčkoj isplatila 115 miliona maraka. Time bi trebalo da su pokriveni svi pojedinačne zahtevi za odštetu.
Debata se, međutim, vodi i oko kredita na koji je Grčka država bila primorana: Narodna banka Grčke je 1942. morala nacistima da dâ beskamatni kredit od 476 miliona rajhs maraka. Tim novcem su nacisti zvanično finansirali svoje „troškove okupacije“ Grčke, ali taj novac Grčkoj nije vraćen. Zbog toga komisija eksperata u Grčkoj smatra da Nemačka Grčkoj i dalje duguje oko jedanaest milijardi evra, navodi Dojče vele.
Nemačka, međutim, smatra da je pitanje reparacija definitivno rešeno. Prva konferencija na tu temu održana je u Parizu, još u jesen 1945. godine. Grčkoj je tada procentualno pripao deo nemačkih reparacija za Drugi svetski rat i ona je dobila materijal ukupne vrednosti do dve milijarde evra.
U tekstu se precizira da su Londonskim sporazumom iz 1953. zapadne sile rešavanje ostalih zahteva za reparaciju pomerile do zaključenja mirovnog sporazuma. Osim toga, Nemačkoj su dugovi delom oprošteni. Međutim, mirovni sporazum između Nemačke i saveznika nikada nije formalno sklopljen. Umesto toga, 1990. godine na snagu je stupio takozvani „Sporazum dva plus četiri“ kojim se reguliše ponovno ujedinjenje Nemačke. Taj sporazum priznala je i Grčka, a njime nisu predviđene nikakve dalje reparacije.
Dojče vele podseća da je, od izbijanja dužničke krize, tema reparacija u Grčkoj ponovo veoma aktuelna. Atina je 2010. od Evropske unije morala da zatraži pomoć kako bi sprečila nacionalni bankrot. Nemačka je od tada Grčkoj pozajmila oko 65 milijardi evra.
Grčki premijer Cipras više puta je ukazivao da bi te dugove trebalo prebiti sa ratnom odštetom. Neki pravni stručnjaci u Grčkoj smatraju da je takav model moguć. Pritom se pre svega misli na potraživanja nastala zbog nevraćenog prisilnog kredita za okupaciju.
Većina eksperata, međutim, isključuje mogućnost da se, 70 godina posle rata, povedu novi pregovori o reparacijama, napominje Dojče vele.

Tanjug 30.01.2015 12:52
Foto Tanjug/video