018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Danas komemoracija u Mauthauzenu

Od:
Komentari: isključeni

LINC – U koncentracionom logoru Mauthauzen danas će biti održana komemoracija povodom 70 godina od oslobađanja, u prisustvu najviših državnih zvaničnika Austrije, ali i predstavnika države Srbije, njene vojske i ministarstava, kao i dvojica preživelih logoraša.

Komemoracija će početi brojnim polaganjima venaca na arealu bivšeg logora, kao i ekumenskim službama kojima će prisustvovati predsednik „Karitasa“ Mihael Landau, evangelijski biskup Mihael Binker i mitropolit Carigradske patrijaršije Arsenios.
Venac na spomenik žrtvama sa prostora bivše Jugoslavije položiće ambasador Srbije u Austriji Pero Janković, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milan Popović, kao i preživeli logoraši Dušan Stojilković i Nikola Jovanović. Prisustvovaće i studenti Kriminalističko-policijske akademije iz Beograda i iz Banjaluke, kadeti Vojne akademije iz Beograda, predstavnici ministarstava unutrašnjih poslova i odbrane i Vojske Srbije, te srpske dijaspore.
Potom je planiran tradicionalni komemorativni defile do glavnog trga u bivšem koncentracionom logoru uz pratnju horova iz Austrije, Italije, Nemačke, Rusije, Češke i Francuske, kao i vojnih orkestara.
U svečanom delu komemoracije govoriće, kako je najavljeno, predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednica parlamenta Doris Bures, austrijski kancelar Verner Fajman, a prisustvovaće i članovi vlade vicekancelar Rajnhold Miterlener, ministarka za pitanje zena Gabrijele Hajniš-Hosek, socijalna pitanja Rudolf Hundstorfer, zdravlja Alojz Šteger, kao i unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner.
Od 2006. se komemoracije povodom oslobađanja logora posvećuju specijalnim temama. Ove godine komemoracija će biti u znaku kamenoloma i prisilnog rada pod motom „Uništavanje kroz rad“.
Od 1939. je hiljade zatočenika bilo prisiljeno da radi u kamenolomu oko Mauthauzena i Guzena pod najtežim uslovima po 11 sati na dan. Prihodi od kamenoloma išli su direktno u kasu nacističkog preduzeća „Deutsćen Erd-und Steinwerke GmbH (DEST)“ kao i S S-a.
Mauthauzen je bio najveći nacistički koncentracioni logor na teritoriji današnje Austrije i klasifikovan je kao logor nivoa „3“. Cilj je bio uništavanje kroz rad.
Pre smrti nacističke vlasti želele su da zatočenike maksimalno iskoriste kao radnu snagu. Zatočenici su morali tokom čitavog dana da nose kamenje težine od 50 kilograma preko takozvane „stepenice smrti“.
Od 1943. su radovi u kamenolomu smanjeni i zatočenici su iznajmljivani vojnoj industriji.
U koncentracionom logoru Mauthauzen je bilo zatvoreno oko 200.000 ljudi, od kojih gotovo polovina nije preživela tu „mašineriju smrti“.
Već u aprilu 1938. godine, samo par dana nakon „Anšlusa“ Austrije Trećem rajhu, S S započinje pregovore o preuzimanju terena u Mauthauzenu.
Prvi zatvorenici su u Mauthauzen dopremljeni 8. avgusta iz logora Dahau.
U Mauthauzenu i njegovih 40 sporednih logora, od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. Američke armije, bilo je zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.
Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote tog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, a stepen tri je značio uništenje zatočenika.
Do 1943. Mauthauzen je bio logor za „uništavanje“ u kojem su vladali teški uslovi zatočeništva. Od 1941. je gasna komora bila deo „mašinerije smrti“, a leševi su spaljivani u posebnim krematorijumima, nakon što su žrtvama oduzeti svi vrednosti predmeti, a tako i zlatni zubi.
Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.
Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata.
Druga veća grupa iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novembra 1944. godine. Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
Polaganjem venaca i obraćanjem preživelih logoraša jučeje u podlogoru Mauthauzena, Ebenzeu, održana komemorativna svečanost i obeleženo 70 godina od oslobođenja te nacističkih fabrik3 smrti u kojoj je stradalo na desetine hiljada ljudi.
Tanjug 10 Maj 2015 08:32
Foto Tanjug/video, skrinšot