018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Nacrt Zakona favorizuje državne medije

Medijska zajednica smatra da Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima favorizuje državne medije, da je prenormiran i restriktivan i da su pojedina rešenja nedorečena i kontradiktorna, rečeno je u utorak u javnoj raspravi o tom nacrtu zakona. Medijska zajednica koju čine Medijska koalicija (ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal Pres) i Asocijacija medija, predstavila je svoje primedbe na Nacrt zakona o javnom informisanju na javnoj raspravi u Beogradu, poslednjoj od ukupno četiri koje su u Srbiji organizovali Ministarstvo kulture i informisanja i misija OEBS-a u Srbiji. Direktor Novinske agencije Fonet Zoran Sekulić je rekao da je nacrt zakona načelno dobar ali da postoje zamerke, kao i da predstavnici medija nisu od početka bili uključeni u pripremu zakona koja je počela u oktobru prošle godine već su se uključili u januaru. „Nacrt zakona nije naklonjen privatnim medijima i favorizuje državne medije“, rekao je on. Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković je rekao da se Medijska zajednica protivi produženju roka za povlačenje država iz vlasništva i privatizaciju nakon 31. decembra 2014. godine. Mirković je ukazao na problematična rešenja kada je o registru medija, kao i da pitanje položaja novinara nije u dovoljnoj meri rešeno. Direktorka Novinske agencije Beta Ljubica Marković je rekla da je neophodno da se uspostavi sloboda medija i da se obezbedi da ne postoje nikakvi politički i ekonomski pritisci na medije. Ona je dodala da podržava stavove Medijske zajednice. Medijska zajednica je ukazala da dok se, „u vremenu opšte konvergencije i ukrupnjavanja medija“, privatnim medijima odmaže uvodjenjem neprihvatljivih kontrolnih mehanizama, državnim medijima daje dug rok za privatizaciju ili transformaciju. Takodje, „nastoji se da se produži mogućnost direktnog finansiranja, čime se narušavaju principi konkurencije na tržistu i pravila o kontroli državne pomoci“, navodi se u primedbama Medijske zajednice. U primedbama Medijske zajednice se navodi da Nacrt zakona u prelaznim i završnim odredbama mora da sadrži izričitu zabranu direktnog budzetskog finansiranja medija od 1. januara 2014. godine, kada se uspostavlja sistem iskljuvcivo projektnog finansiranja. Stav zajednice je i da je do potpunog prelaska na projektno finansiranje mediji finansirani iz javnih sredstava ne treba da učestvuju u javnim konkursima, „kako bi se obezbedila jednaka startna pozicija za sve medije u uslovima slobodne konkurencije“.Medijska zajednica smatra i da je neophodno promeniti član iz prelaznih i završnih odredbi koji propisuje da Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestaje da važi 31. decembra 2014. godine, jer su članovi 16. (o finansiranju) i 19. (o vlasnistvu) tog zakona u direktnoj suprotnosti sa Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Medijskoj strategiji. Medijska i novinarska udruženja su ocenila da nema potrebe da se Zakonom o informisanju i medijima Komisiji za zaštitu konkurencije ili Agenciji za privredne registre propisuje šta i kako će one raditi i u skladu sa čime će postupati. Podseća se da su način rada privrednih društava, proces registracije, proces utvrdjivanja nedozvoljenog objedinjavanja u potpunosti regulisani zakonima, kao što su Zakon o privrednim društvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata i Zakon o Agenciji za privredne registre. Nacrt zakona nameće medijima preteran broj odredbi i uslova koje su obaveza drzavnih organa, a sadrži veliki broj odredbi o medijskom poslovanju koje nisu proverene i uskladjene sa opštim principima slobodnog poslovanja u Srbiji, niti sa evropskim standardima, dodaje se u mišljenju. Medijska zajdenica je ocenila da su odredbe o projektnom finansiranju nejasno postavljene i podsetila da kriterijumi za dodelu sredstava moraju biti „objektivni, merljivi, nediskriminatorni, uz puno poštovanje pravila o kontroli državne pomoći i slobodnog tržišta, u skladu sa odredbama Medijske strategije“. U mišljenju Medijske zajednice se navodi da u konkursnim komisijama većinu moraju činiti eksperti koje izaberu reprezentativna profesionalna udruženja i medijske asocijacije, navodi se u primedbama i da kriterijumi za izbor članova konkursnih komisija moraju biti uniformni, bez obzira na nivo vlasti koji dodeljuje pomoć. Ljubica Marković je rekla da je neophodno da u komisijama koje bi, kako je predvidjeno, trebalo da čini tri do pet članova, bude najmanje pet članova i da većina moraju biti predstavnici medijske zajednice. Medijska zajednica smatra da je Nacrt zakona u delu koji se odnosi na registar medija prenormiran i izuzetno restruktivan, odnosno da obim podataka o osnivaču medija i povezanim licima daleko prevazilazi osnovnu ideju transparentnosti vlasništva u medijima. „Ovde se u velikoj meri narušava princip proporcionalnosti cilja i sredstva za postizanje tog cilja, naročito imajući u vidu odredbe koje predvidaju dostupnost podataka o ličnosti za širok krug ljudi (osnivača medija – fizičko lice, glavnog i odgovornog urednika ali i za povezana lica)“, navodi se u primedbama Medijske zajednice. Dodaje se da je to u suprotnosti sa pravilima o zastiti podataka o ličnosti i važećim evropskim standardima u toj oblasti. Takodje, ocenjuje se da Nacrt zakona u delu o registru sadrži odredbu o povezanim licima, bez opravdanog razloga, koja je u suprotnosti i sa principima zastite podataka o ličnosti, ali i opštim trendom ukrupnjavanja medija.  Ukazuje se i da nacrt sadrži odredbu o obavezi medija da objavljuju sume državne pomoći i prihoda koje dobijaju od javnih preduzeća za oglašavanje, što su obaveze Komisije za kontrolu državne pomoći i Državne revizorske institucije. „Neophodno je da se pojedine odredbe Nacrta o objedinjavanju vlasništva dodatno preciziraju, kao i da se utvrdi mogućnost ,ukrstenog vlasnistva`, što je evropska i svetska praksa“, smatra Medijska zajednica.  Zajednica je upozorila da se mora voditi računa da se prekomernim ograničavanjem koncentracije ne uništi ceo medijski sektor, naročito na lokalnom i regionalnom nivou. Stav Medijske zajednice je da je potrebno je posebnim članom precizno utvrditi da privredna društva koja se bave distribucijom štampe, neposredno ili posredno preko drugih privrednih društava čiji su vlasnici ili suvlasnici, ne mogu biti osnivači štampanih medija. Deo zakona koji se odnosi na ispravku, opoziv i odgovor je prenormiran i često nije moguće videti razliku u pogledu tretmana ovih pravnih instituta, smatra Medijska koalicija. „Nije dovoljno naglaseno da se ova sredstva mogu koristiti alternativno i da za jednu informaciju nije moguće koristiti sva tri instituta“, navodi se u primedbama.  Medijska zajednica se protivi propisivanju instituta opoziva u Zakonu o javnom informisanju i medijima i smatra da ovaj deo zakona treba skratiti i pojednostaviti, polazeći od postojeće prakse.  Stav Zajednice je i da u Nacrtu zakona nije u dovoljnoj meri prepoznat znacaj samoregulacije u pogledu poštovanja visokih standarda slobodnog novinarstva, kao ni u pogledu vaznosti odita koji mora da se zasniva na pravilima koja su merljiva i transparentna.  Pitanje položaja novinara takode nije u dovoljnoj meri rešeno, naročito u pogledu radnopravnog statusa, imajući u vidu da je praksa pokazala da opšta pravila radnog prava nisu bila dovoljno sredstvo za zaštitu prava iz radnog odnosa za ovu kategoriju. (Beta)

Povezane vesti

  • Palilulac NIS

    Ukoliko u Skupstini Srbije (kao I mnogo puta do sada,na kvarno, preglasavanjem+ potkupljivanjem Poslanika van Beograda) ipak usvoje ovakav Zakon o javnom informisanju i medijima, koji odgovara SAMO BEOGRADJANIMA I VOJVODJANIMA, predlazem ORGANIZOVANJE REFERENDUMA U “PREOSTATKU” SRBIJE sa pitanjem: DA LI STE ZA TO DA SE POSTOJECI JAVNI SERVIS RTS FINANSIRA ISKLJUCIVO OD RTV TAKSE PRIKUPLJENE NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA I OSNIVANJE 6 REGIONALNIH JAVNIH SERVISA, KOJI BI SE FINANSIRALI OD RTV TAKSE PRIKUPLjENE U SRBIJI VAN BEOGRADA ?