018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

AI: Srbija i Makedonija na udaru emigrantske krize

Od:
Komentari: isključeni

LONDON – Najveći pritisak emigrantske krize u Evropi trpe Srbija i Makedonija što je posledica propale emigrantske politike Evropske unije, a hiljade izbeglih sa Bliskog istoka i Severne Afrike suočava se sa patnjama i zloupotrebama na putu preko Balkana prema EU i njihova ljudska prava grubo su narušena, ocenjeno je u izveštaju „Amnesti internešenela“ (AI).
Hiljade izbeglica, azilanata i migranata, uključujući decu, putuje opasnom rutom preko Balkana gde trpe nasilje, zlostavljanja i iznude od vlasti i kriminalnih bandi, sramotno napušteni od azilantskog sistema EU, zbog čega ostaju u Makedoniji i Srbiji u klopci bez zaštite, navedeno je u najnovijem izveštaju AI.
Prekršaji protiv emigranata i izbeglica u Makedoniji, Srbiji i Mađarskoj doprinose sve većem broju ugroženih ljudi ostavljenih na cedilu u pravnom vakuumu širom Balkana, a Srbija i Makedonija postale su „slivnik“ za poplavu izbeglica i migranata koje u EU izgleda niko neće da primi, stoji u izveštaju AI.
Situacija je pogoršana guranjem nazad ili deportacijom na svakoj granici, uskraćivanjem pristupa azilu i putovanjem ka EU rutom koja nije bezbedna i legalna.
Izveštaj je zasnovan na podacima koje su prikupile četiri istraživačke misije u Srbiji, Mađarskoj, Grčkoj i Makedoniji od jula 2014. do marta ove godine i na osnovu 100 razgovora sa emigrantima.
Broj privedenih zbog ilegalnog prelaska granice između Srbije i Mađarske povećan je 2.500 odsto u odnosu na 2010. godinu (sa 2.370 na 60.602) a trasa koju izbeglice najviše koriste vodi morem iz Turske u Grčku, a zatim dalje kroz Makedoniju i Srbiju do Mađarske.
AI navodi da su emigranti izloženi nasilju na svom putu, kao i da moraju da podmićuju carinike i policiju, od koje dobijaju ucene i batine.
Prema ispovesti jednog od emigranata granična policija Srbije u blizine granice sa Mađarskom tražila je od njegove grupe po 100 evra za prolaz dalje, zapretivši da će ih vratiti ukoliko ne budu hteli da plate.
Izbeglica iz Avganistana posvedočio je da je njegovu grupu makedonska policija batinama potisnula nazad u Grčku i da su tom prilikom tukli i njegovog sina od 13 godina.
Neki od sagovornika AI tvrde da su potisnuti preko makedonske granice više od 10 puta, a drugi da su bili meta napada bande koja im je pretila noževima.
AI ocenjuje da su usled nedelotvornog sistema azila, pojedinci koji podnose zahtev za azil u Srbiji i Makedoniji suočeni sa ozbiljnim preprekama, ističući da je tokom prošle godine u Makedoniji odobren azil za 10 osoba, a u Srbiji samo za jednu.
Obeshrabreni sporom procedurom za obradu zahteva za azil i pretrpanim i neodgovarajućim smeštajem velika većina emigranata nastavlja prema Mađarskoj, gde se dalje krše njihova ljudska prava.
Međutim, samo 240 osoba je dobilo azil u Mađarskoj tokom prošle godine, što je zanemarljivo malo u odnosu na broj podnetih zahteva.
Oni koji ne žele da traže azil u Mađarskoj, deportuju se u Srbiju i ne dozvoljava im se pristup drugim državama EU.
Sve veći broj emigranata i izbeglica koji prelaze balkanski put posledica je šireg neuspeha emigrantske politike EU nad kojom Srbija i Makedonija nemaju nikakvu kontrolu.
Srbija i Makedonija treba da urade mnogo više na poštovanju prava emigranata i izbeglica, ali je to nemoguće odvojiti od šireg pritiska protoka izbeglica i emigranata u EU i kroz EU i propalog sistema migracije u EU.
„Budući da sve veći broj izbeglica, azilanata i emigranata postaju zarobljenici u balkanskoj ničijoj zemlji, pritisci na Srbiju i Makedoniju se gomilaju“, zaključeno je u izveštaju uz napomenu da se ovi problemi mogu rešiti samo izmenama na širem planu emigrantske politike EU.
Od 1. januara do 22. juna, prema podacima AI, u Italiju je stiglo 61.256, a u Grčku 61.474 emigranata, dok je većina od 21.000 onih koji su u prošloj godini stigli na Balkan, došla iz Sirije, Iraka, Avganistana, Egipta, Eritreje, Nigerije, Somalije, Sudana i Tunisa.

Tanjug, 07 Jul 2015 07:12
Foto Tanjug, I. Ličina (ilustracija)