018/521-172 urednik@ntv.rs
Najnovije vesti

Advokati: Prihodi notara u Beogradu 55.222 evra, bez PDV-a

Od:
Komentari: isključeni

BEOGRAD – Prosečan prihod javnih beležnika koji rade na teritoriji Prvog osnovnog suda u Beogradu (centar grada) u septembru i oktobru iznosi 55.222 evra po jednom beležniku, saopšteno je danas na konferenciji za novinare Srpskog advokatskog društva.
Članovi tog društva rekli su da su podatke dobili sa više strana, posebno od savesnih građana s obzirom da je stupio na snagu Zakon o zaštiti uzbunjivača, zatim pojedinih sudova, a da ih je moguće dobiti i od knjigovođa i poslovnih banaka.
Prema podacima koje je medijima predstavio advokat Dušan Bratić, ukupan promet 11 javnih beležnika koji rade na teritoriji Prvog osnovnog suda u oktobru iznosio je 607.445 evra, dok je samo jedan notar na teritoriji opštine Zvezdara imao promet više od osam miliona dinara.
Jedan javni beležnik na opštini Palilula imao je promet više od sedam miliona dinara, a drugi javni beležnik na istoj opštini više od četiri miliona miliona dinara, naveo je Bratić.
Ukupan prihod javnih beležnika u oktobru na teritoriji Drugog osnovnog suda (Voždovac, Rakovica..) bio je 157.000 evra, a Trećeg osnovnog suda (Zemun, Novi Beograd i Surčin) 185.509 evra.
Bratić je ukazao da se od ukupnih prihoda odbija PDV od 20 odsto, a tek od novembra i 30 odsto koje beležnici uplaćuju u budžet.
On je istakao da se advokati ne protive bogaćenju građana, jer je kako je rekao, „naš idel društvo bogatih pojedinaca“, ali da je društveno prihvatljivo samo bogaćenje u sferi privatnog preduzetništva i samoslatnih profesija, a nikako na teret budžeta Republike Srbije.
Država je, kako je naveo, prenela deo javnih ovlašćenja iz Ustava na javne beležnike te da bi shodno tome, za poverene poslove naknade javnih beležnika trebalo da se isplaćuju iz budžeta.
Za vršenje javnih ovlašćenja organi koji su ih ranije vršili (sud ili opština) građani su plaćali administrativnu taksu ili sudsku i to u korist budžeta RS. Sudovi naplaćuju takse ali, kako je naveo, ne zadržavaju nijedan deo tog iznosa za svoje zarade, već ih uplaćuju u budžet, a potom iz njega primaju zaradu za svoj rad.
Prema recicma Bratića, jedino gde bi javni beležnici mogli da naplaćuju naknade za rad, jeste sastavljanje ugovora ali i to tek kada u Ustavu bude propisan pravni osnov za to – za pružanje pravne pomoći od javnog beležnika, što sada nije slučaj.
Advokat je napomenuo da će Srpsko advokatsko društvo predlaže Vladi Srbije da oni prihodi koji po svojoj pravnoj prirodi pripadaju državi budu preusmereni u budžet, a da se javnim beležnicima prema tome odredi zarada.
Jedan od razloga protesta advoakta obustavom rada, koji traje skoro tri meseca, je upravo sistem javnog beležništva, a na konferenciji je ukazivano i na probleme sa privatnih izvršiteljima, kao i na stavove advokature kada su u pritanju lica u pritvorima.
Advokat Dragosalv Ljubičanović ukazao je da su Savet za borbu protiv korupcije, kao i ranije Zaštitnik građana ukazivali na problem privatnih izvršitelja u čijem sistemu ne postoji efikasno sredstvo zaštite.
Upravo taj problem pokazuje da uvek kada postoji problem, kako je naveo, treba dići glas jer zbog nepravilnosti u pravnom sistemu ne trpi samo advokatura, već pre svega građani Srbije.
Advokat Feđa Dimović govorio je o problemu predugog trajanja pritvora koji postoji mnogo pre protesta advokata, ističući da advokat svojim postupanjem ne odlučuje o pritvoru, već da to čini sud.
On je dodao da sud takođe ima obavezu prema zakonu da preispita razloge za pritvor ili da ga zameni blažom merom što se u praksi retko dešava.
„Zašto to sudovi ne rade, zašto pritvore ne zamenjuju jemstvom ili kućnim pritvorom ili nekom drugom blažom merom, zašto tužilac ne traži ukidanje pritvora kad je po zakonu na to ovlašćen“, napomenuo je Dimović.
Osvrćući se na tvrdnje direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koji je prošle sedmice upozorio na moguće pobune u zatvoru zbog štrajka advokata, kao i da to šteti putu Srbije na putu ka EU, Dimović je rekao da mu poručuje „da će pre Srbija ući u EU nego što će tužilac zatražiti ukidanje pritvora“.
On je ustvrdio da nisu advokati ti koji ugorožavaju prava pritvorenika, već je to država koja ih je „tu i strpala“.
Paušalne tvrdnje advokata, notari zarađuju oko 1.500 evra
Predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović izjavio je danas da su paušalni podaci koje iznose advokati o zaradama javnih beležnika i ponovio da su, prema zvaničnim podacima, oni u septembu prosečno imali promet od oko 648.000 dinara po kancelariji, i zaradu od oko 1.500 evra.
Đukanović je Tanjugu rekao da je Komora nedavno predstavila podatke o prometu koji su javni beležnici ostvarili u septembru ove godine, na osnovu zvaničnih podataka – o tome koliko su platili PDV i poreza i doprinosa.
On je napomenuo da, kada se govori o zaradi javnog beležnika, od neto prometa – 648.000 dinara, treba odbiti troškove poslovanja zarade zaposlenih, i sve druge troškove koje javno- beležnička kancelarija ima.
„Prema tome, ako bi se na bazi ovih podataka ocenjivala zarada, ona bi iznosila maksimalno 1.500 evra“, istakao je Đukanović.
„Mi nemamo niti možemo komentarisati podatke o prihodima pojedinih javnobeležničkih kancelarija“, naveo je Đukanović i naglasio da prihod javnobeležničke kancelarije zavisi od niza okolnosti, kao što je broj zaposlenih, veličina poslovnog prostora, ukupnih troškova.
„Ti podaci su individualni za svaku javnobeležničku kancelariju i njih Komora nema, niti je ovlašćena da govori o pojedinačnom prihodu javnih beležnika. Podaci nisu isti za sve ni za javne beležnike sa jednog područja, kao ni za javne beležnike iz unutrašnjosti Srbije“, naglasio je Đukanović.
Prema njegovim rečima, u Ivanjici je javni beležnik podneo ostavku na tu funkciju zbog nemogućnosti da ekonomski racionalno organizuje kancelariju.
Imajući u vidu izmene Zakona o javnom beležništvu iz novembra, kojima je beležnicima uvedena obaveza da 30 odsto neoporezovanog dela prihoda uplaćuju u budžet, može se očekivati da dođe do daljih otkaza javnih beležnika, pre svega iz unutrašnjosti, rekao je predsednik Komore.
Prema njegovim recicma, zarade javnih beležnika moraju se posmatrati u kontekstu odgovornosti koju imaju i činjenicom da vrše javna ovlašćenja koja imaju za cilj da povećaju sigurnost pravnog prometa, da ubrzaju pravni promet kao i da rasterete sudove, što će neminovno dovesti do znatnih budžetskih ušteda.
S obzirom da javni beležnici skoro 50 odsto svojih prihoda, kroz PDV i kroz namet od 30 odsto koji ide u pravosudni budžet prinose državi, očigledno je da primedbe advokata nisu osnovane, zaključio je Đukanović.
Tanjug 08.12.2014 18:06
Foto Tanjug, S. Radovanović (arhiva, ilustracija)